MIRKO POLEDICA: U srpskom fudbalu vladaju haos i beznađe

Slobodan Milošević

FOTO: www.mc.rs

Umesto fudbala, u Srbiji su fudbaleri najvažnija sporedna stvar na svetu, pošto ih rukovodioci, menadžeri i navijači tretiraju kao svoje robove. Uspešni mladi fudbaleri u Srbiji bi pre nego što se izvešte u driblanju morali, nažalost, da nauče da varaju i to van terena… Predsednik sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“ Mirko Poledica u intervjuu za „Aferu“ kaže da u srpskom fudbalu vlada haos, nepoštenje i primitivizam, gde se, u principu, fudbal ne igra zbog fudbalera već zbog funkcionera.

Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u srpskom fudbalu?

-Stanje u srpskom fudbalu je haotično, neuređeno i u njemu dominira neznanje, nepoštenje i primitivizam. Jednom rečju – razočaravajuće.

Sindikat „Nezavisnost“ je nedavno radio anonimnu anketu. Kakvi su rezultati iste?

– Anketu je radilo više od polovine igrača u domaćim klubovima, a rezultati pokazuju da je situacija u našem fudbalu iz godine u godinu sve gora. Na svakom svetskom forumu sindikata fudbalera na kojem sam bio, Srbija se redovno uzima kao negativan primer. Postavlja se pitanje da li je rukovodioce naših klubova sramota zato što su oni ti koji se nepošteno odnose prema fudbalerima.

Koji su to sve problemi sa kojima se suočavaju srpski fudbaleri?

-Problemi srpskih fudbalera su kompleksni, a u osnovi se odnose na nepoštovanje ugovorenih obaveza, diskriminaciju i mobing.

Kako komentarišete odluku disciplinske komisije i Komisije za licenciranje igrača, koji su odobrili registraciju igrača klubovima: Borcu, Jagodini, OFK, Novom Pazaru, Radničkom Kragujevac, a da isti nisu izmirili obaveze prema bivšim igračima i zaposlenima?

-Odluka Disciplinske komisije koja je doneta je slika srpskog fudbala i našeg društva, pravno je neutemeljena, licemerna i pre svega nepoštena. Ono što je zabrinjavajuće je da su tu odluku donosili stručni ljudi, predstavnici srpskog pravosuđa i drugih ministarstava.

Koliko navedeni klubovi duguju na ime neizmirenih obaveza?

-Klubovi duguju između 60 i 150.000 evra, ali to i nije toliko bitno koliko je bitan sam način na koji su im nadležni iz FSS-a omogućili da ne izmire svoje obaveze bez posledica. Na ovaj način učinjena je i nepravda klubovima koji su naterani da izmire svoje obaveze pa se stiče utisak da pravila za jedne važe a na druge se ne primenjuju.

Očigledno se radi o kršenju zakona. Da li ćete protiv istih podneti krivične prijave?

-Krivične prijave će sigurno biti podnete protiv svih odgovornih i naš pravni tim radi na tome. Nikada nismo imali čistiju situaciju i ako je Srbija pravna država, siguran sam da će svi biti primerno kažnjeni.

Zbog čega FSS ne štiti fudbalere? Postavlja se logično pitanje: zbog koga se igra fudbal u Srbiji?

-Fudbaleri nisu članovi nijednog tela, ni FSS, ni izbornog tela Skupštine FSS. Fudbaleri su u Srbiji za fudbalske funkcionere nebitni i fudbal se u Srbiji ne igra zbog fudbalera već zbog funkcionera. Kao najbolji dokaz je činjenica da imamo najveći broj arbitražnih sporova u svetu, čime se jasno pokazuje da igrači ne primaju redovno svoje plate, dok sa druge strane, imamo funkcionere koji uživaju sve privilegije i primaju redovno svoje plate. Kao posledice navedenog dobili smo jednu od najneinteresantnijih liga u Evropi, iz koji svi beže glavom bez obzira.

Da li u FSS-u postoji sukob interesa?

-Sukob interesa ne postoji samo u fudbalu već i drugim institucijama. Imamo mnogo primera gde pojedini fudbalski funkcioneri imaju po nekoliko funkcija i samo se vrte u krug.

Zbog čega se mnogi otimaju da uđu u uprave klubova, a isti su u dugovima do guše?

-Mnogi se otimaju za fotelje prezaduženih klubova da bi glumili spasioce, a u suštini su im namere potpuno drugačije. Uglavnom nam klubovi postaju još zaduženiji, mada ja za to ne krivim funkcionere već sistem koji im je omogućio da tako rade a da ne snose posledice. Pojedini klubovi godinama ne plaćaju poreze državi, a ona ih konstantno nagrađuje bespovratnim subvencijama.

Da li je štrak, kao legitimno pravo, jedini način da fudbaleri ukažu na svoje probleme i traže svoja prava?

-Štrajk je jedno od sredstava, ali njim se neće mnogo postići, to je samo privremeno rešenje. Nama su potrebni uređeni odnosi u fudbalu na duže staze, kako bismo mogli da unapredimo fudbal i vratimo izgubljeno poverenje, što će biti i najteže.

Ko se ponaša odgovorno u srpskom fudbalu, a ko ne?

Što bi rekao jedan naš političar: „Drago mi je da ste me baš to pitali“. Nije sve tako crno, ima i klubova i ljudi koji rade dobro i ja uvek volim da apostrofiram Čukarički, Voždovac, Javor, Metalac… Nažalost, više je negativnih primera, takva je realnost.

Da li je moguće ozdravljenje srpskog fudbala?

-Srpski fudbal može da se oporavi samo ako prave ljude dovedemo na prava mesta, ako uredimo fudbal na način da svi imaju jednaka prava i obaveze, oštru kaznenu politiku i visoke standarde. U suprotnom, uskoro ćemo doživeti mađarski sindrom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *