Dragan Džajić: Žao mi je što nisam igrao za Real

FOTO: www.crvenazvezdafk.com

S. Milošević/Afera

Dragan Džajić je treća Zvezdina zvezda, pronosio je slavu jugoslovenskog fudbala, ali i Uba, pa je došlo vreme da mu se rodno mesto oduži. Objekat na kome igra Jedinstvo sa Uba od nedavno nosi naziv po najpoznatijem stanovniku ovog grada i najboljem igraču na ovim prostorima. Legenda srpskog fudbala u intervju za Aferu izražava zadovoljstvo gestom ljudi sa Uba i iz Gračanice, priseća se svojih fudbalskih početaka, najznačajnih utakmica u dresu Crvene zvezde i reprezentacije I otkriva da mu je žao što nije igrao za Real.

Građani Uba su se odužili svom Draganu, a šta njihov Džaja oseća u ovom trenutku?

-To je za mene veliki dan u životu. Srce mi je puno kad vidim natpis “Dragan Džajić” na ulazu stadiona., jer znam šta mnogima znači fubal. Siguran sam da će odavde još neko dete da krene ne samo mojim stopama.Drago mi je što su ljudi iz mog rodnog mesta I Nemanja Matić došli na ideju da stadion na kome sam počeo prve fudbalske korake, nosi moje ime .Ovo malo mesto dalo je veliki broj igrača., počev od Ratka Čolića, mene, Dušana Savića, Nemanje Matića, Radovana Petrovića, I nadam se da će se tradicija “pravljenja” igrača za reprezentaciju nastaviti.. Ustvari verujem da će se na Ubu roditi još neko fudbalsko čudo, s obzirom na to koliko se nemanja Matić oko svega angažovao. Najbitnije je što Ub nastavlja tradiciju fudbala Inače objekat je sagrađen 1976 godine, sad je renoviran, ima sve preduslove  I potreban je ozbiljan rad, jer na Ubu ima fudbalskih bisera.- blista od sreće Zvezdina treća zvezda.

Od pre dve godine I stadion u Gračanici  nosi Vaše ime. Koji je sledeći stadion na redu da ponese ime najboljeg srpskog fudbalera svih vremena?

– Drago mi je da stadion u Gračanici nosi moje ime I pokušaću na bilo koji način da se odužim tim ljudima koji su doneli takvu odluku.. A, to da li će neki drugii stadion da nosi moje ime je najmanje važno. Bitno je da se izgrađuju stadioni I da deca igraju fudbal.

Put do fudbalskih visina krenuo je od Uba. Kako je počelo?

– Mnogo sam voleo fudbal I moji fudbalski koraci vezani su za polazak u osnovnu školu.Sa 11 godina sam slučajno igrao za pionire Metalca iz Valjeva protiv Crvene zvezde I pobedili smo sa4:2. Inače, moj brat je poznavao trenera Metalca I ja sam ga zamolio da kaže treneru da mi ukaže priliku bar jedno polvreme. Na moju sreću dogovor je postignut, iako trener nije bio oduševljen, ali je cenio mog brata I odigrao sam celu takmicu. Pružio sam odličnu partiju I već sam bio zabeležen u notes Miljana Miljanića trenera pionira Zvezde.Ubrzo je zakazana utakmica između pionira Jedinstva I Crvene zvezde gde smo remizirali 2:2 a ja sam bio strelac oba pogotka. Na moju sreću, Rade Đunisijević je u to vreme živeo na Ubu i on je veoma zaslužan za sve što sam uradio u fudbalu.

Prelazak na Marakanu vinuo vas je u fudbalske visine. Za Zvezdu ste odigrali 570 utakmica I postigli 287 golova.Kojih mečeva u crveno – belom dresu se najradije prisećate?

-Fudbaleri se obično sećaju svog debija I oproštajne utakmice. Ja sam debitovao za Zvezdu 8 juna 1963 godine I tada sam imao 17 godina I osam dana. Igrali smo  utakmicu poslednjeg kola prvenstva protiv podgoričke Budućnosti na Karaburmi jer je naš stadion bio u izgradnji. I Trener Miša Pavić mi je ukazao poverenje. Meč je završen remijem 0:0, I ostavio sam dobar utisak I od tada sam posato nezamenljiv.Ispunila mi se želja da zaigram za Crevenu zvezdu. Oproštajnu utakmicu odigrao sam protiv Veleža u Mostaru I to je bio jedan veoma emotivan trenutak.Nakon 15 godina igranja, odlazite, znate da nema povratka na teren, tako da mi nije bilo lako u tom trenutku. Međutim, potpuno svesno sam to učinio, jer sam želeo da prekinem karijeru, onda kada sam ja to smatrao, a ne da čekam da me neko ispraća zvižducima sa terena Sve titule su mi drage, a najdraže finale je bilo 1970, ne sećam se datuma. Igrali smo protiv Olimpije. Postigao sam gol u 120- om minutu. Bio je veoma  efektan gol.Posebno su mi bili dragi večiti derbiji. Pripadao generaciji Crvene Zvezde koja je imala mnogo uspeha u susretima sa Partizanom. Naša generacija je napravila jedan vidan zaokret u broju pobeda nad večitim rivalom. Izdvojiću dve utakmice. Jednu kada smo pobedili i jednu kada smo izgubili. Kada smo pobedili sa 6:1 i to je najveća pobeda moje generacije. I ovu drugu kada smo izgubili sa 2:1, kada nam je Bjeković dao gol u poslednjoj sekundi susreta..Bilo je , dosta utakmica o kojima bih mogao da pričam I kad sumiram svoju fudbalsku karijeru često razmišljam o utakmici u Jeni. Kod rezultata 2.2 , negde pri  kraju utakmice sudija Džon Karpenter iz Škotske izmislio je jedanaesterac za ekipu Karl Cajsa. Nastala je velika gužva. Moram da kažem biću veoma iskrem. To me i dan danas peče… Ja mislim da sam bez ikakvog razloga sa te utakmice isključen. Ni danas mi nije jasno, verovatno ni sudiji zbog cega me je isključio. Stvorena je velika gužva. Bio sam kapiten tima. Dosta igrača je reagovalo. Ne znam da li je neki igrač Crvene zvezde nešto učinio sudiji. On je jednostavno upro prstom u mene i iskljucio me.Nisam imao pravo da igram u Atini.

Odigrali ste 85 mečeva za nacionalni tim I postigli 23 gola. Koje reprezentativne mečeve  posebno izdvajate?

-Da počnem od debija  9, maja 1965 kada smo remizirali sa Englezima 1:1.Bio sam mlad I imao veliku tremu. Nisam loše odigrao, jer sam posle te utakmice bio standardni.. Sećam se I 5 juna 1968 godine, kada smo u Firenci u polufinalu Kupa Evrope eleminisali tada aktuelnog svetskog šampiona Englesku sa 1:0 a ja sam odlučio utakmicu tri minta pre kraja utakmice atraktivnim golom. i. Od tog trenutka postao sam poznatiji I van granica Jugoslavije  Lopta sa te utakmice još stoji u mojoj kući, tako da spada u jedan od najdražih trofeja koji sam osvojio na fudbalskom terenu. Možda I najbolja moja utakmica u dresu reprezentacije je bila protiv Argentine 9 jula 1972 godine u Rio de Žaneiru kada smo pobedili 4:2. Odličnu partiju sam pružio I 15 oktobra 1975 godine protiv Švedske u Zagrebu. tada sam bio član Bastije.. Oproštajnu utakmicu sam odigrao 16 septembr 1979 protiv Argentine u Beogradu.

I kao funkcioner ste dotakli zvezdane visine.

-Ponosan sam na Bari. To je najveći uspeh ne samo Crvene zvezde, nego našeg fudbala u celini. Dugo smo čekali taj rezultat. Nadali smo mu se, potajno verovali i na kraju uspeli. Ono što smo napravili 1991. godine nikada ne sme da se zaboravi. Da nije bilo nesrećnih dešavanja na ovim prostorima, većina ekipe bi ostala na okupu. Ne mogu tvrditi da bismo u tom slučaju osvojili još titula, ali sam siguran da bismo bili u užem krugu favorita.

Kako se oseća covek čije ime je ušlo u enciklopedije?

– Sasvim normalno.

Da li ima nešto za čim žali Dragan Džajić ?

-Zadovoljan sam onim što sam postigao u fudbalu, ali jedino ostaje žal što nisam igrao za Real. Bilo je kontakata, poziva, ali očekivani poziv nije stigao  Svojevremeno gostujući na jednom španskom radiju sa, sad već pokojnim, Miljanom Miljanićem saznao sam pravu istinu, kada je Miljan u jednom trenutku u etar rekao: “Ogrešio sam se od Dragana !” objasnivši to time što se plašio da dva Jugoslovena, dakle on I ja, budu zajedno u jednom klubu. Miljanic je zaista trener kome dugujem zahvalnost,. ion je uticao na formiranje moje igračke licnosti. S te strane sam mu zahvalan. To što me nije pozvao u Real, to je druga stvar I Miljan je to svojevremeno otkrio tako da nema potrebe da to komentarišem.

 

PONOSNI DEDA

Počasni predsednik FK Crvena Zvezda i njegova supruga Branka, imaju dve ćerke – Sanju i Draganu, a Sanja je prva koja im je podarila unuče!Sanja je već tri godine u vezi sa Vladimirom Vranješom.

– Presrećni smo što smo svoju zajednicu uvećali za jednog dečaka. Ponosni smo na našeg unuka. Lepe stvari nam se dešavaju. – blista od sreće Zvezdina treća zvezda, a na pitanje da li se rodio novi Džaja legendarni as je odgovorio:

– Nemam ništa protiv da bude fudbaler, ne zbog imena Džajić već za to što sport oplemenjuje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *