DRUGA MLADOST VLADIMIRA VOLKOVA: Vova predvodnik Radovog “vrtića”

Fudbaleri Rada nikako da zaigraju onako kako od njih očekuju mnogi kojima je “nebesko-plava“ boja u srcu. Trenutno su na pretposlednjem mestu superligaške tabele i sa strepnjom, ali i velikom verom u bolje dane koračaju u nastavak sezone. Godinama su “građevinari” igrali sjajan fudbal. Kao posledica ozbiljnog i stručnog rada u mlađim kategorijama, u Crnotravskoj ulici su stasali i u seniorsku orbitu lansirani mnogi sjajni igrači koji su napravili zavidne internacionalne karijere i postali standardni reprezentativci. Fudbalski klub Rad se i ove godine prvenstveno oslanja na svoju decu. Od početka sezone imaju trojicu mladih reprezentativaca – Lutovca, Denića, i Bainovića (u međuvremenu prešao u Crvenu zvezdu), kao i člana omladinske selekcije, osamnaestogodišnjeg “vunderkinda” Njegoša Petrovića, za koga su se do one nesrećne povrede koju je “zaradio” prošle godine otimali mnogi evropski klubovi.

Ipak, za uspeh i stabilnost neophodno je imati i nekoliko starijih i iskusnijih fudbalera. Uprava “nebesko-plavih” je dovela golmana Bojana Zogovića, štopera Zorana Rendulića, ali je najveći ovosezonski “bingo” definitivno Vladimir Volkov.

Volkov (31) je prošao omladinsku školu “majstora” sa Novog Beograda, a nakon Radničkog prve seniorske godine proveo je, takođe, u glavnom gradu nastupajući za Grafičar, Železničar i BSK iz Borče. Posle kratkih epizoda u portugalskom Portimonenseu i OFK Beogradu, popularni Vova prelazi u Šerif iz Tiraspolja, gde svoju karijeru podiže na viši nivo.

“Prešao sam sa Karaburme u Šerif na veoma interesantan način. Ljudi iz Moldavije su došli na meč Čukarički-OFK Beograd da gledaju Andriju Kaluđerovića. Ja sam se istakao na toj utakmici, kao i na sledećoj koju su gledali protiv Partizana. Na tom susretu sam namestio gol Jevtiću, koji je kasnije postao član Crvene zvezde, i na taj način sam im praktično rešio nedoumicu između Kaluđerovića i mene. Bili su čvrsto rešeni da me dovedu i ja sam u januaru 2009. godine prešao u Šerif za koji sam igrao naredne dve i po godine.” – počinje priču za Sport ekspres Vladimir Volkov.

Volkov je punu afirmaciju stekao u ekipi iz Tiraspolja. Dupla kruna u sezonama 2008/09. i 2009/10. predstavljala mu je odskočnu dasku u daljoj karijeri.

“Moldavija kao zemlja je miljama daleko od Evrope, čak i od Srbije. Ipak, proveo sam tamo lep period, odigrao mnogo evropskih utakmica, osvojio kao što ste rekli dve duple krune, sazreo sam kao igrač, imao sam i jednu tešku povredu, koja je hvala Bogu sad već daleka prošlost. Svakako da ću pamtiti taj period proveden u redovima ekipe iz Tiraspolja. U jednom momentu bio sam na izlaznim vratima, i trebao sam da pojačam Bazel. Sve sam bio dogovorio sa Švajcarcima, ali taj transfer, ipak, nije realizovan, pa sam za mnogo manji novac prešao u Partizan 2011. godine.”

Volkov će sa “crno-belima” u periodu od 2011. do 2015. godine osvojiti tri titule prvaka Srbije (sezone 2011/12., 2012/13. i 2014/15.). Međutim, malo je poznato da je umesto Humske, vrlo lako mogao da završi u Ljutice Bogdana.

“Kažem, trebalo je da pređem u Bazel. Trener Fink me je želeo, sve smo dogovorili, ali je predsednik Šerifa nakon meča protiv kijevskog Dinama odbio obeštećenje od milion evra. Ja sam znao da Zvezda nema ni približno toliko novca za transfer, jer su tada bili u veoma lošoj finansijskoj situaciji. Istina je, Robert Prosinečki me je želeo, hvalio, mediji su to danima prenosili, pa je na neki način tadašnji trener “crveno-belih” mene dodatno afirmisao ovde u Srbiji. Ja sam odbio da produžim ugovor sa Šerifom, ostalo je da se odradi još šest meseci, tada je cena drastično opala što su iskoristili ljudi iz Partizana pa sam na kraju završio u Humskoj.” – ističe Volkov.

Vreme provedeno u Partizanu je definitivno najbolji deo karijere odličnog levog beka.

“Jeste, kako da ne. Tri titule, mnogo utakmica u Ligi Evrope, igrao sam u Partizanu kada je bilo najlepše, šest titula je osvojeno zaredom. Potpuno sam sazreo kao igrač u svojoj zemlji. Zaista sam jako srećan i ponosan na taj period svoje karijere.”

“Crno-bele” je napustio u julu 2015. godine kao slobodan igrač nakon isteka ugovora. Karijeru nastavlja u belgijskom Mehelenu, pa je potom prosleđen na pozajmicu u poljski Leh iz Poznanja. Drugi odlazak u inostranstvo (ako ne računamo kratku epizodu u Portugalu) nije bio uspešan kada se gleda vremenski period boravka u Belgiji i Poljskoj. Volkov je, ipak, standardno odigrao priličan broj utakmica, ali su se isprečili neki drugi problemi.

“U Mehelenu sam odigrao 13 utakmica za pet meseci, što je nekih 70% mečeva. Sa ove tačke gledišta mislim da je to bila greška jer sam trebao da odem u mnogo veći klub, a Mehelen je svakako dosta manji klub u odnosu na Partizan. Sa druge strane, imao sam odličan finansijski momenat jer je ugovor bio više nego dvostruko veći prema onome što sam imao u Partizanu. Ipak, nisam bio srećan u Belgiji, drugačiji je to mentalitet, sistem igre, na kraju krajeva i sa trenerom često nisam pronalazio zajednički jezik, pa sam nakon šest meseci želeo da promenim sredinu i otišao na pozajmicu. Leh je potpuno drugačija priča, veliki klub, u svakom smislu, osećao sam da pripadam tamo, odigrao desetak utakmica. Međutim, opet su se pojavili problemi, vezani za rotaciju u ekipi. Taj levi štoper Leha je igrao na boku u mađarskoj reprezentaciji, pa je bila želja da na toj poziciji bude i u Lehu zbog potencijalnog narednog transfera. Bez obzira na sve Leh mi je, što se kaže, baš “legao” kao klub, igrao sam dobro, dao gol u polufinalu poljskog kupa i uveo tim u finale. Nažalost, bili smo šesti u prvenstvu, nismo izborili Evropu, a ja sam imao klauzulu na “plus dve godine” ako se izbori plasman u evropsko takmičenje. Na sve to se nadovezalo smanjenje broja stranaca sa tri na dva i to je bio razlog da se definitivno rastanemo. Sa Mehelenom mi je potom ostalo još godinu dana ugovora, međutim nije bilo obostrane želje da nastavimo saradnju pa je ugovor raskinut.” – detaljno je Volkov opisao svoju misiju u Belgiji i Poljskoj.

U januaru ove godine postao je fudbaler niškog Radničkog, ali je nakon samo šest odigranih mečeva u prolećnom delu prvenstva, raskinut ugovor sa “meraklijama”. Na početku sezone Volkov dolazi na Banjicu. Ispostaviće se da je to pravi potez, jer je iskusni levi bek u potpunosti oživeo svoju karijeru. Odigrao je ukupno 13 utakmica, postigao 3 gola (Javoru, Mačvi i Mladosti), a kao nagrada za sjajne partije stigla je i kapitenska traka oko ruke u meču 14. kola protiv Voždovca, kao i u kup susretu protiv Partizana.

“Ne oseća se svaki igrač isto u svakom klubu, imate primere mnogih svetskih zvezda. Sa tog stanovišta mogu da kažem da mi mnogo prija boravak na Banjici, bez obzira na sve teškoće koje nas prate. Ja sam najstariji u timu, ali moj odnos na terenu je uvek jednak, uvek dajem maksimum. Kapitenska traka je priznanje koje mi veoma godi, i ja ću se truditi da to opravdam na najbolji mogući način.” – rekao je popularni Vova i dodao:

“Rad je skup veoma mladih i talentovanih igrača koji nemaju mnogo iskustva u Superligi. Trebaće vremena za adaptaciju i shvatanje da je ovaj superligaški fudbal na mnogo višem nivou u odnosu na, da uzmemo primer, juniorski pogon ili srpskoligaško takmičenje. Poslednje dve-tri utakmice smo kompaktniji nego ranije, to se primeti i nadam se da ćemo u utakmicama koje slede nakon Zvezde, protiv Mladosti, Zemuna, Radničkog i Mačve, popraviti učinak i osvojiti određen broj bodova koji bi nam garantovali mirniji nastavak sezone.”

Vladimira smo pitali kakvi su mu lični planovi nakon ove sezone i razmišlja li o ponovnom odlasku u inostranstvo.

“Nisu mi u glavi neki drugi klubovi u Srbiji, već isključivo inostranstvo. Ja sam potpisao ugovor sa Radom na godinu dana, uz mogućnost da napustim klub ukoliko stigne odgovarajuća ponuda. Ovde mi je zaista lepo, razmišljam samo o Radu, ali uz nastavak dobrih igara prosto mislim da mogu još neku godinu da odigram u inostranstvu.”

Za kraj Volkova smo “na blic” pitali ko mu je najbolji prijatelj među fudbalerima, da li je na početku karijere imao uzora i vidi li sebe u trenerskim vodama po okončanju igračke karijere?

“Nezahvalno pitanje, nekoga ću zaboraviti, pa će se naljutiti (smeh). Od kako sam ponovo u Srbiji družim se najviše sa Filipom Kasalicom i Milanom Perendijom. Iz one šampionske generacije Partizana u kontaktu sam sa Saletom Ilićem i Nemanjom Kojićem. Takođe, tu je i Marko Simić, član Pahtakora i saigrač iz reprezentacije. Ima ih, hvala Bogu mnogo. Kad je uzor u pitanju, nisam ga imao, bilo je igrača koji su mi se dopadali, ali nekog posebnog uzora zaista nisam imao. A što se trenerskog posla tiče… Da, vidim sebe u tome, smatram na osnovu nekog stečenog znanja i iskustva mogu da pomognem. Međutim, videćemo, i tu treba mnogo stvari da se poklopi, najbolje bi bilo da može da se živi od nečega drugog, ako ne… Ostajem u fudbalu.” – kaže Volkov u prijatnom razgovoru za naš portal.

Pitajte Tumbakovića zašto ne igram za “sokolove”

Paralelno sa prelaskom u Partizan 2011. danima se u javnosti nagađalo da li će Volkov nastupati za reprezentaciju Srbije ili Crne Gore. Posle poziva v.d. selektora Srbije Radovana Ćurčića otputovao je Srbijom na turneju po srednjoj Americi i debitovao 15. novembra 2011. na prijateljskom susretu protiv Hondurasa (0:2) u San Pedro Suli. Na kraju je, ipak, završio u dresu “sokolova”. Volkov je iskoristio amandman koji je odobrila FIFA da igrač koji je zabeležio samo jedan nastup u dresu određene zemlje, može promeniti izbor i zaigrati za drugi nacionalni tim. U maju 2012. debitovao je za reprezentaciju Crne Gore u remiju protiv Belgije (2:2) u Briselu, a do septembra 2015. godine odigrao je ukupno 17 utakmica u dresu “sokolova”.

“Ja sam ispunio svoj san jer sam odigrao jedan meč za Srbiju. Zašto sam izabrao Crnu Goru? Uvek je bolje igrati tamo gde te ljudi žele i poštuju.” – indirektno je Volkov spomenuo ne baš preteranu zainteresovanost srpskog saveza za njegove usluge, a potom nastavio:

“Ispostavilo se da je to pravi potez, u Crnoj Gori sam bio standardan sve do dolaska Ljubiše Tumbakovića na mesto selektora. Zašto više nisam deo reprezentacije, zaista ne znam, ne bih ulazio u te razloge koji sigurno nisu fudbalski. Verovatno je reprezentacija završena priča za mene dokle god gospodin Tumbaković vodi selekciju. Uvek sam igrao srcem za Crnu Goru, borbeno i bez pardona, i sa te strane sam čist pred sobom. Znam i da to mnogi prepoznaju.”

“Đetićima” uvek malo fali za odlazak na veliko takmičenje, a Volkov je posebno podvukao odličnu atmosferu unutar tima koja je krasila Crnogorce dok je on bio deo nacionalnog sastava.

“Bili smo nekoliko puta na korak do plasmana dalje, uvek nam u poslednjim kolima ili baražu izmakne ta neka velika evropska ili svetska fudbalska smotra. Moram da istaknem odličnu atmosferu i homogenost unutar reprezentacije. Bili smo veoma bliski, družili se neprekidno, nije bilo klanova, što je redak slučaj za reprezentacije sa ovog podneblja. Lepo je bilo, zaista bih se zahvalio tim ljudima što su mi dali priliku da igram za reprezentaciju Crne Gore pune tri godine.” – rekao je u opširnom razgovoru za Sport ekspres levi bek “građevinara” Vladimir Volkov.

FOTO: FK Rad

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *