Borjan: Nakon 16 godina ispunio mi se san da dođem u Zvezdu!

Težak životni put golmana Crvene zvezde Milana Borjana mogao bi da posluži kao scenario za film, u kom je glavna poruka da upornost i želja za uspehom nemaju prepreka ukoliko se nešto iskreno voli i želi. Pred hrvatsku akciju „Oluja“ Borjan je sa sestrom i majkom izbegao u Srbiju, potom je sa porodicom emigrirao u Kanadu, da bi se nakon 16 godina lutanja po svetu, napokon, obreo na „Marakani“ i time ispunio dečačke snove.

Milane, možemo li da počnemo sa tvojom životnom pričom?

„Naravno! Čudni su putevi Gospodnji, a život na njima je nekom majka, a nekom maćeha. Moju porodicu kao većinu Srba iz Hrvatske život nije mazio, čak je bio okrutan prema nama. Rođen sam u Kninu i tu sam živeo do svoje osme godine i pre glavne ofanzive paravojnih snaga Hrvatske morao sam sa majkom i četvorogodišnjom sestrom da napustim kućni prag i odem u izbeglištvo, prvo u Sutomore zatim kod tetke u Beograd. Otac je ostao do poslednjeg dana i pada svih iluzija o Republici Srpskoj Krajini. Na svu sreću izvukao je živu glavu i pridružio nam se u Beogradu“.

Kako ste bili prihvaćeni u srpskoj prestonici i kako ste se privikli na novu sredinu?

„Primljeni smo dobro, ali smo živeli siromašno, posebno kad smo prešli u podstanare. Novca niotkuda, a porodica mora da preživi. Snalazili smo se kako smo znali i umeli. Majka je počela da radi na „Buvljaku“, a otac, kao bivši golman Dinare iz Knina, aktivirao se i branio gol čini mi se Žarkova. Na nagovor tatinog prijatelja, počeo sam da treniram sa petlićima novobeogradskog Radničkog, kod Zdravka Bukarice. Kako je vreme prolazilo, sve smo lošije živeli, nedostajao nam je život dostojan čoveka, bili smo primorani da nešto menjamo u njemu“.

Odluka je brzo doneta i Borjani su krenuli na put u nepoznato. Kako ste se odlučili za Kanadu?

„Tamo smo podneli zahtev i on je prihvaćen tako da smo emigrirali 2000. godine. U Kanadi nismo imali nikog, nikoga nismo poznavali, nismo znali jezik, ali smo imali sreću da su naši zemljaci bili sa nama, tako da se nismo odvajali od njih. Posle nekog vremena preseljeni smo iz Vinipega (provincija Manitobe) u Hamilton, provincija Ontario, tamo sam dobio i najlepši poklon od roditelja mog brata Nikolu. Ma, i tamo je bila muka na početku. Tata je radio kao čistač, pored toga trenirao je neku kanadsku ekipu, a mama je počela da radi u državnoj firmi. Ubrzano sam učio jezik. Počeo sam da treniram u Kikonu iz Vinipega, a kasnije kad smo se preselili u Hamilton i tamo sam branio za Maunt Hamilton, a imao sam samo 15 godina. Treneri su primetili da dobro vladam golmanskom materijom pa je stigla i prva preporuka“.

Upravo tada kreće tvoja fudbalska „avantura“?

„Da! Otišao sam u Veneciju koja je „pukla“ finansijski a ja nisam imao radnu dozvolu. Vratio sam se u Kanadu i sa Maunt Hamiltonom bio na turneji po Engleskoj i Škotskoj. Blekburn je hteo da me angažuje, ali je viza bila problem. Onda sam izvadio hrvatski pasoš i otišao u Argentinu (Boka juniors), zadovoljio upravu kluba, ali moj menadžer se sa njima nije uspeo da dogovori. Vratio sam se ponovo u Kanadu, da bi ubrzo prešao u italijanski klub Frankovila, pa u Sporting Ćesano. Viza je bila glavna kočnica da završim posao. Sve se ovo izdešavalo do moje 18 godine života. Sledeća stanica je bio Urugvaj i klub Nacional, i taman kad sam zakucao na vrata prvog tima, menadžer me je odveo u River Platu. I tu je propao posao, pa sam prešao u još jedan argentinski klub Kvilmes. Posle godinu dana opet sam se vratio u River Platu, ali po priči mog menadžera, problem su bile finansije“.

Posle mnogo lutanja sledi povratak u Srbiju. Kako si prelomio da se vratiš tamo odakle si emigrirao u Kanadu?

„Tata je pozvao Ranka Stojića i zamolio ga da dođem na probu u Rad, da proveri da li vredim ili ne. Trenirao sam pola godine sa drugim timom i, taman kad je trebalo da potpišem ugovor, problem su bili papiri koji su izgubljeni od silnog lutanja. Srećom u junu, 2009. uspeo sam i to da završim, potpisao ugovor i domogao se prvog tima gde sam ostao do 2011. godine. To mi je bila odskočna daska. Od 2011. sam postao i reprezentativac Kanade čije boje i danas branim“.

Iz Srbije ponovo kreće evropska turneja?

„Da, prvo sam otišao u turski Sivaspor, potom na pozajmicu u rumunski Vasluj, da bi se 2014. godine obreo u bugarskom Ludogorecu“.

Onda si počeo da kombinuješ – malo Srbija, malo Evropa?

„Nezaboravnu godinu dana sam proveo u niškom Radničkom (2015.), da bi se potom ponovo vratio u Bugarsku, u Ludogorec, gde sam proveo dve sezone potom otišao u poljsku Koronu i na kraju se napokon obreo u Crvenoj zvezdi. Ukoliko mi je tačna statistika za ovih mojih 29 godina obišao sam tri kontinenta, branio u devet zemalja (Kanada, Italija, Urugvaj, Argentina, Srbija, Turska, Rumunija, Bugarska i Poljska) i „crveno-beli“ su mi osamnaesti klub po redu“.

Da li je bilo potrebno 16 godina putovanja po svetu da se Milan Borjan konačno nađe na „Marakani“ u klubu o kojem je sanjao?

„Šta znam. Možda je moglo i pre da se to desi, ali znate ono „nikad nije kasno“. Čudni su putevi Gospodnji. Rođen sam u Kninu, u Dalmaciji, gde je 99 odsto ljudi navijalo za Zvezdu. Moj životni san je bio da branim za Zvezdu, za koju svi u mojoj porodici navijaju. I eto san mi posle 16 godina putovanja po svetu konačno ispunio u mojoj 29-oj godini života“.

Tvoj životni put može da posluži kao dobar scenario za film?

„Sudbina je tako htela. Čudni su putevi Gospodnji, po treći put ponavljam. To je sve život, a život piše romane“.

Koliko je bilo teško izdržati nomadski način života?

„Fudbal mi je sve i zbog njega sam bio spreman na svaku žrtvu. Od malena sam želeo da poštenim radom dođem do novca i da ne zavisim ni od koga. Da nije bilo fudbala, možda ne bih obišao toliko kontinenata, toliko zemalja i gradova“.

Knin je deo mene

Da li si imao vremena da obiđeš rodnu grudu?

„Nisam imao vremena, ali imam ogromnu želju da odem u Knin, jer mi s vremena na vreme, prolete slike stana i grada u kome smo živeli. Sve mogu da mi uzmu, ali Knin nikako“.

FOTO: FK Crvena zvezda

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *