Radomir Antić: Ne može se sa livada u Evropu

S. Milošević/Afera

Radomir Antić, jedan od naših najpoznatijih fudbalskih trenera i čovek čije se ime sa velikim poštovanjem izgovara i van Srbije, svake godine provodi letnji odmor na Zlatiboru. Tako je I ovog puta.To je za njega svetinjaNjegovo prisustvo na srpskoj lepotici iskoristili smo za razgovor za naš nedeljnik u kojemu on locira probleme srpskog fudbala.

Nema raja bez rodnoga kraja, šta kažete Radomire Antiću?

-Svake godine u ovo doba obavezno dolazim na Zlatibor.On je moja slabost, oaza mira gde uživam  u druženju i pecanju sa prijateljima. Vidite u Šapaniji me narod voli, osećam njihovu toplotu, na svakom koraku i u svakom njihovom pogledu. Na ulici, svuda. Dakle, uvažen sam kao čovek koji je stekao njihovo poštovanje- sportsko, fudbalsko i lično, tako da se u Španiji osećam lepo, ali nigde nema lepše nego kod svoje kuće. Ovde su moji ljudi.

Kažu da niste zaboravili Užice, da ste uvek spremni da pomognete. Da li je u pitanju nostalgija ili nešto drugo.

-Pa nije to možda nostalgija, ali – da, nedostaje mi Užice. Mene pet minuta razgovora sa nekim starim prijateljima ispuni adrenalinom za narednih sedam dana.

Koliko vas radujete što je Zlatibor postao fudbalski centar?

– Mnogo. Zlatibor ima dobru klimu I odlične uslove za rad I idealno je mesto za pripreme, posebno kada su letnje temperature visoke. Oduvek sam bio zagovornik priprema na planini, jer se tu ubrzava oporavak posle napornog rada.A, Zlatibor je pravi izbor.

I posle toliko godina sa velikom strašću pričate o fudbalu, ovde na Zlatiboru posećujete treninge brojnih ekipa.Zar Vam nije dosta fudbala?

-Još uvek osećam strast prema tome, zato što me privlače izazovi. Recimo, Liga šampiona je za mene najveći profesionalni izazov. Ja sam zaista privilegovan, pa sam u prilici da pogledam i petnaest utakmica za vikend, od kojih neke i komentarišem. Volim fudbal i gledam ga kao jednu intepretaciju, a ne samo kao rezultat. Zato I ovde na Zlatiboru pratim fudbalska dešavanja, srećem se sa starim prijateljima, razmenjuemo mišljenja…

Sigurno da u Španiji pratite dešavanja u srpskom fudbalu. Kako ocenjujete njegov kvalitet I kako komentarišete isti?

-Ja sada živim u Španiji i nisam kompetentan da ulazim u detaljniju analizu problema. Ali očigledno je da stvari ne funkcionišu i da nam je fudbal u problemu. O tome računa treba da vode oni koji su za to zaduženi. A, problema očito da ima Mi se ne bavimo problemima. Moramo da ih prepoznamo, pa rešavamo, a to neće niko da radi.

Upravo ispadanje Mladosti iz Lučana Vojvodine u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope I daj Bože da Zvezda I Partizan “prežive” prve avgustovske vrućine, potvrda su da ima nešto trulo u srpskom fudbalu?

Uravo tako. Ne znam šta da kažem Rezultati naših klubova u kvalifikacijama pozivaju na razmšljanje. Nismo na nivou koje zahtev takmičenje u Ligi Evrope, a ono donosi novac. Našim klubovima bi ulazak u grupnu fazu nekog takmičenja mnogo značio sa finansijskog aspekta. To im nedostaje.Ali teško je doći do te pozicije. Vidim sve te pripreme sprovode bez pravih utakmica, pravih turnira, male letnje Lige šampiona, a igrači treba da osete ambijent koji stvori publika, a ne da igraju na nekim livadama sa kojih hoće u Evropu. Bez autriteta prave forme i potrebnog kvaliteta ne ide se sa livade u Evropu. Neshvatljivo mi je da su se na Zlatiboru pripremali Zvezda , Partizan I Vojvodina I još neke ekipe a da nisu otišli u Užice da odigraju turnir pred publikom.Bez jakih utakmica pred publikom ne dolazi se do željene forme.. Da se do forme dolazi samo treningom, posao trenera bi bio izuzetno lak. Takvih turnira nema godinama, a meni nikada neće biti jasno zbog čega je tako? I onda nam je đavo kriv što rano ispadamo iz eltnih takmičenja. Ne možete sa livade, gde nema publike, da se plasirate u Ligu šampiona. To je realnost s obzirom na ekonomsku mogućnost naših klubova, a Savez se ne bavi tim problemom.

Kako komentarišete sve veći upliv stranih igrača u srpski fudbal?

-Put koji odabiraju neki naši klubovi mislim da nije pravi.Nemam ništa protiv stranih fudbalera I možda treba kupiti dva- tri igrača koji prave razliku, a ovako ih gomilati, misim da je greška. To je puno rada bez kompasa.

Hajde da se dotaknemo I aktuelnog momenta oko nacionalnog tima koji je na dobrom putu da se nađe u Rusiji naredne godine, međutim, mnogo toga ne štima u samom sistemu, da li se slažete sa konstatacijom?

-Apsolutno! Bio bi veliki uspeh kada bismo otišli na Mundijal. Ali definitivno zadnja takmičenja u mlađim kategorijama pokazala su da ne postoji dobra komunikacija. Ekipe nam igraju na različit način. Ako “A”reprezentacija igra sa pet bekova (defanzivaca), a mlada selekcija drugačije, omladinci drugačije, onda to nije dobar način. Italijani, Španci, Nemci…oni tako ne rade, a imaju mnogo uspeha i u seniorskom i u omladinskom fudbalu. Ovo nas ne vodi na pravi put. Moramo se okrenuti sebi, uspostaviti bolju komunikaciju.

Nedavni krah Mlade reprezentacije na EP je potvrda vaših reči, ali iz stručnog štaba neuspeh objašnjavaju nedostatkom sportske sreće

-Tu priču o sreći i nesreći smo čuli odavno. Nije to u redu prema ljudima koji su tu pre radili. Sve je stvar sistema. Pogledajte u Španiji, selektoru Seladesu je pomoćnik selektor U19 reprezentacije, a Selades će biti pomoćnik u starijoj selekciji. Tako treba da se radi, ali to kod nas neće biti. Da ponovim kao I u klupskom fudbalu I ovde mi se ne bavimo problemima. Moramo da ih prepoznamo, pa rešavamo, a to neće niko da radi.

Vaši planovi u budućnosti?

-Nisam još stavio tačku, ako se nešto pojavi po želji, možda sazučem rukave. Mada, došlo je vreme da se sabiraju rezultati I utisci, ali fudbal je uvek uz Radomira.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *